sr
Книжки
Robert D. Kaplan

Jadran


Saglasje civilizacija krajem novog veka
„Elegantno i slojevito istraživanje evropske prošlosti i budućnosti.“
Wall Street Journal
U ovom prodornom i dubokom istraživanju Robert D. Kaplan, vrhunski stručnjak za geopolitiku, govori o području oko kojeg su se vekovima susticale razne kulture, trgovački putevi i ideje. On se zaputio jadranskom obalom, kroz Italiju, Sloveniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Albaniju i Grčku, pokazujući da je Jadran u središtu najvažnijih previranja našeg doba, ubrajajući i uspon populističke politike, izbegličku krizu i bitke za kontrolu nad izvorima energije. Dok se Kina i Rusija nadmeću oko prevlasti u njenim lukama, obala Jadrana ponovo postaje i trgovačko središte koje će odrediti odnose Evrope s ostatkom sveta.
Blistavo ukrštajući istoriju, književnost, umetnost, arhitekturu i tekuća zbivanja, Kaplan u Jadranu pokazuje da se ovo jedinstveno područje nalazi na presudnom raskršću civilizacija i čuva korenita, prosvetljujuća otkrića o budućnosti svetske politike.
„Čudesna mešavina istorije, književnosti, atmosfere i ličnih saznanja. Spoj velikih geopolitičkih tema i obilaska jadranskog priobalja koje budi mnoštvo utisaka.“
Publishers Weekly
„Izvanredno istraživanje o izazovnim geografskim i intelektualnim jadranskim pejzažima.“
New York Times
„Divno, duboko lično putovanje Jadranom, na kome se pisac vraća mestima i ljudima koje je upoznao pre više decenija i objašnjava suštinu jednog područja koje pruža ključeve za tumačenje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti Evrope.“
— Piter Frankopan, pisac Puteva svile
„Delom putopis, delom geopolitička studija, ova nekonvencionalna knjiga ispituje kaleidoskopske istorije i kulture zemalja na obodima Jadranskog mora.“
New Yorker
416 паперових сторінок
Дата публікації оригіналу
2022
Видавництво
Laguna
Перекладач
Tatjana Bižić
Уже прочитали? Що скажете?
👍👎

Враження

  • Jelena Bilićділиться враженням5 місяців тому
    👍Раджу

  • Bora Isailovicділиться враженнямторік
    👎Не раджу

Цитати

  • b9105640928цитує2 години тому
    „Papstvo je možda i primenjivalo taktiku odlaganja u igri s Turcima, papa Franja I je možda i nastojao da pridobije sultana za saveznika“, piše Hej, „ali sveopšti krik očajanja kada je 1522. godine izgubljen Rodos i sveopšta radost kada je Huan Austrijski kod Lepanta 1571. pobedio [osmanski sultanat] ukazuju na duboku svest o jedinstvu i ulozi hrišćanskog sveta.“
  • b9105640928цитує2 години тому
    tada se reč Evropljani koristila naizmenično s hrišćani, jer je biti jedno značilo biti i drugo, sve i ako više nije postojalo ono versko jedinstvo povezivano početkom srednjeg veka s papama.
  • b9105640928цитує2 години тому
    Sekularnost nije u
    sukobu s hrišćanskim nasleđem, već pruža otpor muslimanskim imigrantima, koji se, što je shvatljivo, otvoreno drže svojih verskih običaja. Drugim rečima, Paundova moralna dekadencija – njegova predanost estetici često nema nikakvog višeg cilja – ne mora da bude znak izdisaja verskih vrednosti u zemlji njegovog izgnanstva. Možda će Evropi pod nasrtajima demografskih i kulturoloških vetrova iz Afro-Evroazije, čijeg je kosmopolitanstva književna moderna bila prethodnica, još biti potrebno neko verovanje koje pruža čvrst oslonac, a nije toliko sputavajuće kao staromodni nacionalizam.

На полицях

fb2epub
Перетягніть файли сюди, не більш ніж 5 за один раз