Jadran

Preokreti sreće u vašu korist često su povezani s ljudima koje upoznate i oni vam promene život. Lično taj fenomen podjednako povezujem i s knjigama na koje nailazim.

Koliko je ljudi dok su vekovi proticali nalazilo duboku povezanost s ovim stihovima, koliko je ljudi kojima su ovi stihovi bezmerno pomogli – stihovi tako jednostavni, a istovremeno tako bogati značenjem i tako zgusnuti, napisani početkom XIV veka! Zateći se u „šumi gde tama prebiva“, usred duboke i bolne krize – moralne, duhovne, psihološke, političke čak ili nastale ma kojom kombinacijom ovih uzročnika – suočavajući se s njom usamljeni, kada više ne posedujemo mladalačku otpornost, već opterećeni dužnostima i lošim odlukama koje smo usput doneli, tako da nam je sudbina naizgled već zapečaćena; pa ipak, uprkos svemu tome, svojevoljno sići u strašni ambis i priznati svoje najskrivenije, najličnije manjkavosti, koje nas najviše ponižavaju, da bismo, kako Dante kaže na kraju speva, izašli „da opet ugledamo zvezde“:23 to je konačno putovanje i konačni epski podvig.

Raveni, grobnica Dantea Aligijerija

Niko ovu koncepciju o sudbini Evrope prepletenoj s usudom Evroazije ne organizuje bolje od Gibona. Njegovo Opadanje i propast Rimskog carstva

U Nepodnošljivoj lakoći postojanja Milan Kundera se pozabavio ovom temom:

Evropska lepota je uvek imala intencionalni karakter. Postojao je estetski cilj i dugogodišnji plan po kome je zapadni čovek decenijama gradio gotsku katedralu ili renesansni trg. Lepota Njujorka ima drugačiju osnovu. To je neintencionalna, nenamerna lepota. Nastala je bez ljudske namere, kao pećina sa stalaktitima [...] Moglo bi se reći i lepota kao greška. Pre nego što lepota potpuno nestane s ovoga sveta, postojaće neko vreme kao greška. Lepota kao greška je poslednja faza u povesti lepote.21

Justinijan je bio politički div i u njegovoj je ličnosti sažet uticaj Istoka na zapadnu Evropu u poznom starom veku;

Ravena će postati simbol poznog starog veka;

Lombardi (Langobardi), germanska konfederacija sa snažnim arijanskim elementom, koja je obuhvatala Saksonce, Gepide, Bugare, Sveve i druga plemena – fascinantna horda o kojoj prvi piše Tacit – istinski su najavili prelazak kasnog starog veka u mračno doba.

Džudit Herin Ravena: prestonica carstva, topionica Evrope,

Pozna antika je trajala između 150. i 750. godine,16 a obeležile su je ogromne civilizacijske promene, iako u to vreme mnoge od njih nisu zapisane, pa čak ni zapažene.