Oduvek

„Ja ih upoznajem tišinama. Sve ono što će ti neko reći o sebi je maska, naučena definicija i laž u kojoj živi ili koju želi da proživi. Ljudi dodaju, oduzimaju, pričaju ono što su nabubali napamet, odgovaraju ti kao da si leksikon. Na osnovu tupavih podataka koje često nisu birali, kao što su ime, godina rođenja, nekada i posao kojim se bave, kreiraju svoju sliku kod tebe, tražeći samo jedno – potvrdu sebe. Kako se prezivam, ko sam, gde živim, da li sam normalan... Sva ta pitanja stranaca koji ne žele više da budu stranci. Sva ta suluda pitanja koja ništa ne govore. Svako saznanje koje možeš da dobiješ kroz pitanje nije ništa naspram onoga šta možeš saznati o nekome dok ga posmatraš, dok ga gledaš u oči, dok deliš tišinu.“

Ljudi veruju da je za sreću potreban novac ne znajući da je tuga skuplja od sreće. Šta su prazni džepovi naspram prazne duše? Shvatiš tek onda kad ih napuniš.

Ništa strašno, to su samo kazaljke... Kasne kada dolaziš. Žure kada odlaziš. Dolazio ili odlazio, čekao ili ispraćao, sat je pokvaren