Oduvek

„Ja ih upoznajem tišinama. Sve ono što će ti neko reći o sebi je maska, naučena definicija i laž u kojoj živi ili koju želi da proživi. Ljudi dodaju, oduzimaju, pričaju ono što su nabubali napamet, odgovaraju ti kao da si leksikon. Na osnovu tupavih podataka koje često nisu birali, kao što su ime, godina rođenja, nekada i posao kojim se bave, kreiraju svoju sliku kod tebe, tražeći samo jedno – potvrdu sebe. Kako se prezivam, ko sam, gde živim, da li sam normalan... Sva ta pitanja stranaca koji ne žele više da budu stranci. Sva ta suluda pitanja koja ništa ne govore. Svako saznanje koje možeš da dobiješ kroz pitanje nije ništa naspram onoga šta možeš saznati o nekome dok ga posmatraš, dok ga gledaš u oči, dok deliš tišinu.“

Ljudi veruju da je za sreću potreban novac ne znajući da je tuga skuplja od sreće. Šta su prazni džepovi naspram prazne duše? Shvatiš tek onda kad ih napuniš.

Ništa strašno, to su samo kazaljke... Kasne kada dolaziš. Žure kada odlaziš. Dolazio ili odlazio, čekao ili ispraćao, sat je pokvaren

On, muškarac koji se ne vezuje, emotivni invalid, labilni ženskaroš, držao je za ruku svoju devojku Ninu

Samo sam uspavana. Uspavana u starim zabludama... U nadi da će biti drugačije... U nedostatku mozga... I te neke sreće... Ludačke sreće, koja iščezne kada je najjače zagrlim.

Ljudi ne menjaju ljude. Ljudi se nekada promene pod uticajem drugih ljudi, ali tek kada oni sami tako odluče. Čovek jedino samog sebe može da promeni, da popravi.

Ljudi koji nemaju šta da izgube su opasni ljudi. Prepoznaćete ih po tome što izgleda kao da imaju sve

Ima nas žena koje ne plaši ni vatra, ni ono vratiće ti se. Ne plaši nas ni šapat dok prolazimo, ni preteći uprt prst, ni guranje laktovima, ni kikot, ni pogled koji nas lažno sažaljeva.

Posle pete čaše, razlog je našao mene

Jednom sam volela, potpuno nesvesna koliko volim... Jednom sam volela... I još uvek volim.