1984

Cilj pripadnika visokog staleža je da ostanu tamo gde su. Cilj pripadnika srednjeg je da zamene mesta sa pripadnicima visokog. Cilj pripadnika niskog staleža, kada ga uopšte imaju – jer trajna je osobina niskih da su toliko zgromljeni teškim radom da su možda tek povremeno svesni bilo čega izvan svog svakodnevnog života – da ukinu sve razlike i stvore društvo u kojem će svi ljudi biti jednaki.

Video je sebe kako stoji tamo u slabom svetlu lampe, sa zadahom buba i jeftino

eophodno je da njegov mentalitet bude prikladan ratnom stanju. Nije važno da li se rat zaista dešava i, pošto odlučna pobeda nije moguća, nije važno da li u ratu ide dobro ili loše. Potrebno je samo da ratno stanje postoji.

er kada bi svi podjednako uživali u dokolici i sigurnosti, ljudska bića koja su inače zaglupljena siromaštvom masovno bi se opismenila i naučila da samostalno razmišljaju; a kada se to jednom dogodi, pre ili kasnije će shvatiti da povlašćena manjina nema nikakvu funkciju, pa će je počistiti. Na dugi rok, hijerarhijsko društvo je moguće samo na osnovu siromaštva i neznanja. V

Ako možeš da osećaš da vredi ostati čovek, čak i kada to ne može doneti nikakav rezultat, pobedićeš ih.“

a neki način, pogled na svet koji je Partija nametala najuspešniji je bio među ljudima nesposobnim da ga shvate. Oni su se mogli nagovoriti da prihvataju najflagrantnija kršenja stvarnosti zato što nikada nisu poimali koliko je ogromno to što se od njih traži, i nisu se dovoljno zanimali za javna dešavanja da primete šta se događa. Zahvaljujući nedostatku razumevanja, razum im je ostajao neokrnjen. Jednostavno su gutali sve, a to što su gutali nije im škodilo, zato što nije za sobom ostavljalo ništa, baš kao što zrno žita prođe nesvareno kroz telo ptice.

. U ovoj igri koju igramo, ne možemo da pobedimo. Neke vrste neuspeha bolje su od drugih, to je sve.“

Maglovito se zapitao koliko takvih poput nje još ima u mlađoj generaciji, ljudi odraslih u svetu Revolucije, koji ne znaju ni za šta drugo, i prihvataju Partiju kao nešto nepromenljivo, poput neba, i ne bune se protiv njene vlasti, već je jednostavno izbegavaju, kao što zec beži od psa.

ako se u kriznim trenucima čovek nikada ne bori sa spoljnim neprijateljem, već uvek protiv sopstvenog tela.

Sve dok se ne osveste, neće se nikad pobuniti, a mogu se osvestiti tek pošto se jednom pobune.